EVO ME U POSTEJU

About the book EVO ME U POSTEJU

Nećete vi znat Čiru. Njegovi su porijeklon s Brača, a on je rođen negdi 1935. u Split. Tu je završi] a gimnaziju, a onda se uputija na studije u Zagreb. I više se nije vratija. Gori se oženija, zaposlija kao profešur i svake je nedilje igra na balun. Ja san ga upozna početkon šezdesetih, jer in je triba vratar. Meni je bilo 13 godin, i je li onda najnormalnije da
me Ćiro pita: »Mali, oćeš branit?« I ja san jedva dočeka. A ne ka moj vršnjak Damir. Njega su isto pitali: »Mali, oćeš branit?«, on je reka: »Neću«, onda ga je Nardi pita: »Abili ti igra?«, Damir je reka: »Ne bi«, a onda je Meco uletija: »A, mali, bi li ti šta jeba?«
I ne samo ča je Ćiro bija lud za balunon, nego je bija infišan i u picigin. Počeja ga je igrat ka gimnazijalac i evo
f
već 50 godin Ciro svako lito dva miseca učine na Bačvice, na picigin. A kako su mene s 11 godin odveli u Zagreb, to san ja svaku večer sanja Bačvice. I čin bi svršila škola,
prvin vlakon san trča u Split. I onda bi sreja Ćiru, gleda ga kako se ita po plićaku i nije me se bas puno ti picigin dojmija. Ja san malo dalje igra glavomet, ili na male branke, ili na glavu u četvero, pa bi se Mladenu Parenti....