KAO U DOBA KADA NISU POSTOJALE MAJKE

About the book KAO U DOBA KADA NISU POSTOJALE MAJKE

Korito reke bilo je isušeno. Ličilo je na kožu kakvog starca, svu izboranu, ljuspastu. Pucalo je na suncu. Bilo je veoma toplo i reka se povukla, voda je negde dremala, dole ispod zemlje. Čekala je da se vrati povoljnije godišnje doba kako bi potekla na površini, kako bi nabujala i ponovo počela da žubori.
Pod njegovim nogama tekao je tanak mlaz, tanak poput vlasi, prav i dugačak, tekao je i on ga je sledio, korak po korak. Tamo kuda je tekao mlaz rastinje je bilo gušće, bilo ga je sve više, pri svakom koraku je sve više bujalo, preplitalo se, bili su to trska i kučinasto žbunje, visoko kao on.