MILION, LIBAR MARKA POLA

About the book MILION, LIBAR MARKA POLA

Zemja je crvena i nosimo je s jednog mista na drugo, dok Nona pravi meje od kamena. Ariju niko ne vidi, arija je prazno, ne možeš je ulovit prstima, svejedno, kad dišeš phuuu uuuuu miče se perce. Arija je mali vitar. Burina unuko. Bura diše u jedra. Brodovi arivaju i partiju. Gledamo ih sa zidina. More nikad ne miruje. Kad ga gledaš sa zida, plavo je ki nebo prid svitanje, zeleno ki Sveti Ilija, tamno ki borova šuma pridveče, nikad isto. Kad ga zahvatiš u teću, da slanu vodu, ali ne i boju. I uvik se čuje. Po noći zvone zvona, a more lupa o stine. Niko tiho piva, posteja polako nestaje, sve je meko ki Nonino jagnje i polako se diže dok ne postane bili oblak i lebdi usrid neba. I to je sve Florijane, slike bez riči, iz vrimena kad san virova da je život veliko poje priko koga je veselo i lako proć.