ZNAČAJ PRIMITIVNE MAGIJE (Antropološko-sociološki pristup)

About the book ZNAČAJ PRIMITIVNE MAGIJE (Antropološko-sociološki pristup)

Nakon prosvetiteljskog zaokreta, čije temeljne tendencije se svode na zadobijanje racionalne autonomije pojedinca, što podrazumeva otvoren sukob sa svakim vidom afirmativnog pomena magije, i velikih sistema nemačkog idealizma koji su, doduše, dali izvesno dostojanstvo magiji, ali samo u kontekstu rudimentarnog oblika kojem je neminovno predstojala transformacija u više oblike ljudske svesti – magija je u drugoj polovini devetnaestog veka iznenada, zajedno sa srodnim temama i problemima, zadobila izvanredno važan status naučnog predmeta, ali ne takvog, koji se može adekvatno uklopiti u postupke i metode neke od tada aktivnih duhovnih nauka, nego takvog, koji iziskuje fundiranje novovrsne naučne discipline.
Kada osvetlimo očekivanja od te nauke, početni uspesi mlade discipline će dobiti više nego respektabilne konture. Jedna od najzaslužnijih duhovnih figura tog vremena, Vilhelm Diltaj, od etnologije nije očekivao ništa manje nego “fundament” duhovnih nauka. Zajedljivi kritički glas bi mogao prebaciti da se radi o misliocu koji je takav fundament, u zavisnosti od perioda svog rada, očekivao i od psihologije, odnosno od hermeneutike. Međutim, imamo li u vidu upravo definiciju magije koju je izneo Žolt Lazar u ovoj knjizi, biće nam jasno da se u Diltajevom interesu za etnologiju krije nešto više od iluzorne, prolazne i varljive nade u jedan od mogućih fundamenata za duhovne nauke: “Pod ‘primitivnom’ magijom u ovoj studiji podrazumevamo pogled na svet koji se temelji na potrebi da se na prirodne pojave, predmete, živa i neživa bića utiče voljom pojedinačnog čoveka, kao i na tom viđenju utemeljen odgovarajući sistem praktičnih postupaka.”
Za nas je u toj definiciji ključno da se u magiji radi o pogledu na svet, o Weltanschauungu, terminu čiji bi doslovni prevod na srpski jezik glasio intuiranje sveta, a nije nimalo slučajno da mislilac koji je tu kovanicu preveo u operativni naučni pojam nije bio niko drugi nego Diltaj. Posmatramo li problem iz njegove perspektive, uočićemo da etnologija ima posla sa “prvorođenim” intuiranjem sveta, sa prvobitnim načinom objašnjenja sveta nakon kojeg su nastale sve potonje konceptualizacije sveta i čoveka. To znači da naše vlastito objašnjenje sveta biva u značajnoj meri osiromašeno, ukoliko iz njega u potpunosti eliminišemo fenomene koji su u vezi sa magijom. Inverzno posmatrano, bez magije nema ni našeg koncepta sveta.