SAVRŠENI RIBOLOVAC ili kako da se zabavi čovek sklon razmišljanju

O knjizi SAVRŠENI RIBOLOVAC ili kako da se zabavi čovek sklon razmišljanju

Držim da je na mestu da saopštim sledeće istinite stvari: ni na koji način nisam se upustio u pisanje, niti pak u izdavanje ove rasprave o ribama i ribolovu samo sopstvenog zadovoljstva radi, te ponajpre želim da ona nikog ne razočara, mada i sâm priznajem da u njoj ima puno nedostataka. A ipak, ne mogu a da ne poverujem da će ova rasprava ponekom čitaocu biti od velike koristi ili zabave, što će, ukoliko nije isuviše zaokupljen poslom, učiniti da vreme koje posveti njenom čitanju ne bude utaman utrošeno; otud moje pouzdanje u vrednost onoga što ovde nudim… Baš zato bih voleo da zadovoljstvo koje sam nalazio prilikom istraživanja i sastavljanja svega onog što se ovde nudi na razgledanje i ocenu takođe bude prisutno i kad ga čitalac bude koristio, te bih se ovde mogao i oprostiti od njega. Ipak ću se još malo zadržati, ne bih li rekao da i pored toga što mnogi kažu da je prilikom hvatanja pastrmke mušicom neophodno imati dvanaest mušica, po jednu za svaki mesec, te da, ukoliko se toga budemo pridržavali, možemo biti sigurni da ćemo nešto i upecati, a ja dodajem baš koliko i oni koji prikupljaju seno u dane koji su u kalendarima obeleženi kao lepi. Zapravo, nema nikakve sumnje da će tri do četiri mušice, ako su napravljene kako treba, poslužiti za hvatanje pastrmke tokom čitavog leta; a što se tiče zimskih mušica svi mušičari znaju da su one podjednako korisne kao i prošlogodišnji kalendar. Ovoliko sam smatrao da je potrebno da navedem kao upozorenje, jer se nijedan čovek ne rađa kao umetnik, ili pak ribolovac. Mogao bih još ponešto dodati, ali ne bi bilo umesno na ovom mestu. Međutim, ako ova rasprava bude doživela drugo izdanje, što je moguće, jer sam primetio da se u naše doba takva sreća osmehne i tankim knjižicama, tada ću, tebe radi dragi čitaoče, rado ispraviti što je pogrešno, ili pak dodati sve što može objasniti ili upotpuniti ono što je manjkavo; no za sada nemam ni sklonosti ni vremena da još nešto kažem, osim da ti poželim jedno kišno veče kako bi mogao pročitati ovu knjigu, kao i da ti nikad ne zaduva istočnjak kad budeš išao na pecanje.

Delo A. Voltona i Č. Kotona od 1653. do danas doživelo je približno 550 izdanja na engleskom i još nekoliko desetina jezika. Napisana s ciljem da zabavi pecaroše sklone razmišljanju, ova knjiga je vrsta priručnika, ali i oda prirodi, vodama i bićima koja ih nastanjuju. Veći deo napisao je Volton. NJegov mlađi prijatelj dodao je poglavlja o pecanju pastrmke i lipljena, te o pravljenju i upotrebi mušica po pojedinim mesecima.

Čestiti Volton je pesnik, filozof, izuzetno načitan čovek. Pored Biblije, poznaje i rado navodi dela desetina autora, od Aristotela i Cicerona do Montenja i savremenika. On uživa dok opisuje reke i potoke, ribe i trave, drveće i ptice, biljke i oblake. Zajedno s njim uživa i čitalac. Naravno, danas ne mogu da budu od koristi onovremena uputstva za pecanje. Draž knjige čine opisi reka i rečica, riba i mamaca te otmeno izlaganje. Ničiji život, kaže on, „nije tako pun sreće i zadovoljstva kao život jednog ispravnog ribolovca… Mi sedimo na obali obrasloj jaglikom, slušamo ptice kako pevaju, i osećamo kako je u nama isti onaj mir kao i u ovoj tihoj srebrnoj vodi…“

Knjiga pleni dobroćudnim tonom i poštovanjem koje autor iskazuje prema drugim ljudima, kako pesnicima i naučnicima, tako i prema prostom puku koji sreće u pecaroškoj idili. Pripovedač otkriva čitaocima kakvim zadovoljstvom čoveka ispunjava skromnost, umerenost i čista savest. Jedna od niti koja se provlači kroz svih 350 stranica jeste visoka ekološka svest autora, začuđujuća za vreme kad je knjiga pisana.

Prevoditeljka Radmila B. Šević sjajno je prenela sadržaj i duh dela napisanog sredinom XVII veka. Uz to, njenih nekoliko stotina fusnota čine maltene novu knjigu – leksikon ličnosti, pojmova i toponima koji se pominju u tekstu.

Savršeni ribolovac Voltona i Kotona predstavlja divan poklon za one ribolovce koji izlaze na vodu ne toliko radi ulova, koliko radi opuštanja i prepuštanja čula zvucima, mirisima i bojama, ali i za neribolovce koji umeju da se raduju i veruju da se srce oslobađa greha dok čovek posmatra lepotu.

Poslednje, ne i najmanje važno: knjiga se može čitati i kao udžbenik kulture dijaloga.

Bistro!

M. Ramač, Danas