ŠTA JE VAŽNO NA KRAJU?

O knjizi ŠTA JE VAŽNO NA KRAJU?

Nakon više od šest decenija zajedničkog života Jalomovi se 2019. godine suočavaju sa Merilininom teškom bolešću – dijagnoza multiplog mijeloma bila je izvesna i fatalna, a nada u ozdravljenje nije bila opcija. Dva briljantna autora i naučnika ostaju partneri do samog kraja, u svemu, pa i u pisanju ove knjige – u poslednjim mesecima Merilininog života paralelno su vodili dnevničke zapise o svojim osećanjima, sećanjima, dilemama, strahovima, a Irvin je nastavio sa pisanjem još nekoliko meseci nakon Merilininog odlaska.

Kako da pružimo smisao životu do samog kraja? Ko više pati – onaj koji ostaje ili onaj koji umire i odlazi? Da li je Irvin Jalom bio u pravu kada je tvrdio da se lakše suočavaju sa smrću oni koji su imali ispunjen i ostvaren život i koji ne žale za mnogim proživljenim stvarima? O najtežem iskustvu u njihovom dugom zajedničkom životu, o velikom bolu, poricanju i nevoljnom prihvatanju neumitnosti, Irvin i Merilin pišu hrabro i iskreno, kao i o međusobnom pružanju emocionalne i moralne podrške u tim teškim mesecima.

Koliko smo spremni da podnesemo da bismo ostali živi? Kako da proživimo poslednje dane što bezbolnije? Kako da što elegantnije napustimo ovaj svet i ostavimo ga sledećoj generaciji? Da li postoji “dobra smrt” i kako nastaviti dalje sam? Pitanja su koja su Jalomu, kao majstoru egzistencijalne psihoterapije godinama postavljali klijenti kojima je pomagao da se suoče sa strahovima od bolesti, starosti ili smrti, a sada su se ovi znakovi pitanja našli i pred njim… Kako da preživi odlazak supruge i kako da dalje nastavi sam? Jalom piše: Od svih ideja koje sam koristio da utešim pacijente koji se plaše smrti ili gubitka, nijedna nije bila moćnija nego ideja o tome da se proživi život bez žaljenja za nečim. A Irvin i Merilin, dvoje ljudi sa velikom i privrženom porodicom (četvoro dece i osmoro unuka), ostvarenim karijerama, brojnim bliskim prijateljima, velikim krugom čitalaca širom sveta – hrabro su proživeli ispunjen život i malo toga im je ostalo za žaljenje. Iako su znali da je knjiga potekla iz njihovih ličnih iskustava, sećanja, dilema, strepnji… svesni su da je ova knjiga i deo opšteg dijaloga o brigama koje muče sve ljude pred kraj života, Jalomovi se nadaju da će ovaj zajednički dnevnik, kao i njihova iskustva i razmišljanja pružiti smisao i podršku ne samo njima, nego i čitaocima.