SUDBINA NATALI X

O knjizi SUDBINA NATALI X

Jednom davno - ustvari, kad bolje razmislim, uopšte ne tako davno - u istočno - centralnom delu Zapadne Afrike, jednog is-crpljujućeg majskog jutra, Aurelijan No sedeo je na stepenicama očeve kuće, besciljno zagledan u put koji je vodio ka Murkini Leto, prestonici Narodne Republike Kik. Sunčeva jara pritiska smeđi prašnjavi pejzaž neumerenom snagom, dokono je mislio Aurelijan, nemoguće da igde ima i kap vlage da ispari, i izgleda. . . Tražio je reč sekundu ili dve: izgleda «glupo» što se sva ta toplotna energija uzalud rasipa.
Pozvao je mlađeg brata Marijusa da mu donese još jedno pivo, ali niko mu se iz kuće nije odazvao. Počešao se po obrazu; učinilo mu se da u ustima oseća ukus metala — to je od nove plombe. Pomerio se u stolici od pletene trske i upitao se zašto trska ispušta taj čudni škriputavi zvuk. Onda mu je pogled privukao mali plavi kombi koji je vozio sredinom puta, naizgled nepotrebno brzo, trubeći na svakog slučajnog pešaka i kravu na ispaši kraj puta, ne toliko da ih uplaši ili upozori da se uklone, koliko da objavi važnost zadatka koji treba da obavi.
Na Aurelijanovo blago iznenađenje, plavi kombi je naglo skrenuo na prilaz ispred kuće njegovog oca i isto tako naglo stao pred vratima. Dok se prašina podignuta točkovima polako ras-plinjavala, iz smeđeg oblaka izronio je poštar nalik glasniku bogova, noseći pred sobom čvrsti koverat zapečaćen pečatom sa grbom važnog izgleda....