SVE BRATOVE ADRESE

O knjizi SVE BRATOVE ADRESE

Neki mi predmeti nikako ne idu. Baš nikako. Neki mi opet idu baš jako dobro. Fakat. Matematiku ne podnosim. Učiteljica mi uvijek da malo lakši test. Onda se neki učenici bune. Svi osim Luke. On ustane i kaže: Pustite ga na miru, nitko ne crta kao on. I ne piše sastavke kao on. Njegov sastavak su čitali i na radiju. Pustite ga na miru, jeste li čuli.

Tako kaže Luka. Iako bih ja volio da kaže kako nitko ne igra dobro nogomet kao ja. Kad Luka spomene sastavke, dečki se smiju i dovikuju: Sastavci su za curice. Ženskica, ženskica, daj pet…

Zbog crtanja me ne ismijavaju. Možda zbog toga što znam nacrtati konja. Kao da je živ. Znam nacrtati i pticu u letu, i psa kako laje, i cvijeće u vazi, i automobile na auto-putu i svog imenjaka Krasnodara.  Luka mi je isprintao njegovu sliku s interneta. Taj Krasnodar je bio velika faca. Kad bi me netko pitao bi li više volio postati slikar ili pisac, teško bi mi bilo odgovoriti.  Volio bih kad i me netko pitao hoću li biti nogometaš. Ali, to mene nitko neće pitati. Žao mi je što je nogometaš Krasnodar umro. Da nije, ja bih mu napisao pismo i rekao da mi je djed dao ime po njemu.  Prije šest mjeseci pisao sam Luki Modriću. Zamolio sam ga da mi pošalje fotografiju s potpisom.  Priznao sam da to nije za mene nego za mog najboljeg prijatelja Luku. Napisao sam mu i da je moj Luka velika nogometna nada. To sam malo slagao. Morao sam. Ne vjerujem da Modrić šalje svoje fotografije s potpisom onima koji nisu veliki talenti.