ŽUDNJA ZA PRISUTNOŠĆU - Filozofija reprezentacije od Platona do Dekreta

O knjizi ŽUDNJA ZA PRISUTNOŠĆU - Filozofija reprezentacije od Platona do Dekreta

Vozeći se automobilom i posmatrajući predele mogu po izboru da fokusiram pogled na predeo ili automobilsko staklo: jednom ću percipirati postojanje stakla i udaljenost predela, a drugi put, obrnuto, prozirnost stakla i dubinu pejzaža.
Rolan Bart

Svaki put kada se pojavi znak koji predstavlja stvar, on se javlja umesto te stvari, jer u suprotnom ne bismo imali posla sa znakom već sa samom stvari. Međutim, s druge strane, svaka reprezentacija oprisutnjuje na neki način ono što reprezentuje, jer bi se bez relacije sa reprezentovanom stvari našla u semantičkoj praznini. Na to ukazuje etimologija: u latinskom jeziku repraesentatio je forma izvedena od glagola esse (biti).

Praesens je particip od praesse (biti pre), što označava dve stvari: smeštanje u prostoru kao i prvenstvo u hijerarhiji. Prefiks re- ipak ukazuje na ponavljanje, na posredujući karakter reprezentacije. To znači da je svaka reprezentacija funkcionalno raspolovljena: „istovremeno je i zamena i pokazivanje“, oneprisutnjavanje onoga što je predstavljeno i ponovno oprisutnjavanje, medijacija i prezentacija. U poljskom jeziku ta dvoznačnost postoji u vidu sinonimnog razumevanja reči reprezentacija i predstava, koje je filozofska tradicija lišila sinonimnosti. Naime, re-prezentacija je re-praesentatio, ponovno oprisutnjavanje stvari uz pomoć znakova. Predstava je pak – kako je isticao Hajdeger – pred-stavljanje (Vor-stellung), smeštanje predmeta od strane subjekta uz pomoć misaone aktivnosti reprezentacije, odnosno ideje, što se često tumači i kao zamisao. Re-praesentatio i Vorstellung nisu isto, iako se međusobno dopunjuju ukazujući na različit karakter reprezentacije. Ona je u istoj meri supstitucija (re-prezentacija) stvari nekim znakom, koliko i njeno oprisutnjavanje (pred-stavljanje) u umu. Malarmeova tradicija se nesumnjivo odnosi na prvo tumačenje, a Prustova na ono drugo.
Mihal Pavel Markovski