ISTORIJA SAMOUBISTVA

O knjizi ISTORIJA SAMOUBISTVA

Od najstarijeg antičkog doba do danas, muškarci i žene su odabirali smrt. Ovaj izbor nikada nije ostavljao ljude ravnodušnim. Mada je u retkim prilikama pozdravljan kao herojski čin, najčešće je bio predmet društvene osude. Stvar je u tome što se samoubistvo istovremeno smatra uvredom Boga, koji nam je dao život, i društva, koje se stara za dobrobit svojih žitelja. Odbaciti taj Božji dar i odbaciti društvo bližnjih na banketu života dve su greške koje verski čelnici, koji se bave božanskim poslovima, i politički čelnici, koji organizuju narečeni banket, ne mogu da tolerišu. Biti ili ne biti: nije to pitanje, kažu oni. Ako postojimo, znači da moramo postojati kako bismo slavili Boga i bili korisni društvu. Oni koji pobegnu bivaju strogo kažnjeni, u onostranom s jedne strane, i preko svog leša s druge. Takav nepodeljeni i nesporan stav vlada u Evropi do kraja srednjeg veka. Počinje da se menja u ranoj renesansi, krajem XV veka, kada je, pomoću ludila i pomalo šaljivim tonom, prvi put osporen. Onda se osporavanje javljalo sve češće, sve dok nije 1600. godine izbacilo to pitanje u prvi plan i napravilo prostor za sve oštriju raspravu tokom krize evropske svesti, te postalo otvoreni izazov u doba prosvetiteljstva.

"Nijedno polje ljudskih aktivnosti danas nije strano istraživačima. Zar ne treba bez predrasuda i tabua istraživati sve što je doprinelo izgradnji čoveka? Kao što je podsećao Žan Bešle, Čega to specifično ljudskog ima u dobrovoljnoj smrti? „Samoubistva" životinja su mitovi: samo je čovek spo soban da razmišlja o sopstvenom postojanju i da odlučuje o tome hoće li ga produžiti ili okončati. Čovečanstvo i postoji zato što je čovek pronašao dovoljno razloga da ostane u životu. Ali, neki su odlučili da ovaj život nije vredan truda i poželeli su da odu svojevoljno pre nego što ih otera neka bolest, starost ili rat. Neko će reći da su bili ludi. Katon, Seneka, Monterlan, Betelhajm i mnogi drugi, procenili su da je dobrovoljna smrt, taj specifično ljudski čin, vrhunski dokaz slobode - slobode da sami odlučujemo o svom biću i svom ne-biću. Pred njihovim se izborom moramo zapitati poput Remona Arona: „Ubiti se, da li to znači kapitulirati pred nekim iskušenjem ili steći vrhovnu vlast, vlast čoveka nad sopstvenim životom?"

Sadržaj